За WebSphere Application Server 8.5.5 JAX-WS проверите две околне контроле пре него што се поуздате у адресу у контексту захтева клијента. IBM-ово својство на нивоу JVM-а com.ibm.ws.websvcs.transport.enableProxyTunnel подразумевано је false; адреса за појединачног клијента не укључује тунелирање. Вредности HTTP преноса из скупа правила такође надјачавају програмске вредности, а оне надјачавају системска својства JVM-а.

За изабрани постојећи порт IBM документује ово подешавање по клијенту пре позива:

import javax.xml.ws.BindingProvider;

BindingProvider binding = (BindingProvider) servicePort;
binding.getRequestContext().put("https.proxyHost", "proxy.example");
binding.getRequestContext().put("https.proxyPort", "8080");

HTTPS кључеви важе за HTTPS крајње тачке; за HTTP користите одговарајуће IBM HTTP кључеве. Дозвољена јавна SOAP крајња тачка може користити HTTP адресу из списка HTTP проксија тек након што то дозволе примењива правила и контроле тунелирања и ако на тим нивоима није конфигурисан налог за прокси. Аутентификација проксија има одвојена својства HTTP/HTTPS proxyUser и proxyPassword, независна од акредитива SOAP услуге.

Ово су WebSphere проширења. Мапа BindingProvider у Metrou, CXF-у или другој имплементацији не чини те низове преносивим.

Држите различите истовремене руте на исправно конфигурисаним клијентским објектима уместо да преписујете заједнички контекст порта док позиви трају. Тако се адреса ограничава на стварног клијента, а околне контроле JVM-а не сматрају се локалним за клијента.

Повезани чланци