API проширења Firefox-а може донети одлуку о проксију за појединачни захтев. Када захтев има важећу доделу језичка, проширење може упоредити ID његовог језичка са језичком који је корисник изабрао.

За позадинску скрипту постојећег проширења Firefox-а фрагмент рутирања може бити:

browser.proxy.onRequest.addListener(details => {
  if (details.tabId === selectedTabId) {
    return {type: 'http', host: 'proxy.example', port: 8080};
  }
  return {type: 'direct'};
}, {urls: ['<all_urls>']});

Проширење обезбеђује selectedTabId из сопствене логике избора корисника. Његов HTTP домаћин и целобројни порт могу доћи из листе HTTP проксија за дозвољени тест јавног језичка. Потребна је дозвола за прокси и дозволе домаћина које покривају филтриране URL-ове.

Ово се разликује од PAC скрипте, чија стандардна одлука према URL-у и домаћину не идентификује језичак прегледача. Разликује се и од промене глобалног ручног проксија Firefox-а док се учитава други језичак.

Узмите у обзир основну конфигурацију прегледача: вредност direct у ProxyInfo не замењује прокси који је поставио корисник. Проверите основну политику и понашање при резерви уместо да обећавате да сваки неусклађени захтев иде директно.

Део саобраћаја нема поуздане податке о језичку, а Mozilla документује нетачну доделу за прокси везе преко HTTP/3. Ово илуструје рутирање захтева, а не гаранцију да је свака веза повезана са задатком прегледања изолована по језичку. Рутирање кроз контејнере специфично за проширење је други модел који треба проценити.

Повезани чланци