WinHTTP захтев се аутентификује на проксију, прими 401 од веб странице, а затим при следећем слању добије још један 407. Прокси и веб страница имају одвојено стање аутентификације, а пут поновног слања мора да задржи оба.

Microsoft-ов изворни пример WinHTTP аутентификације држи изабрану прокси шему у променљивој и поново примењује прокси налог пре сваког WinHttpSendRequest након што је та шема изабрана.

  1. Пошаљите захтев и прегледајте одговор.
  2. За 407 испитајте понуђене шеме и запамтите изабрану прокси шему.
  3. Пре поновног слања позовите WinHttpSetCredentials за WINHTTP_AUTH_TARGET_PROXY са том шемом и налогом.
  4. За 401 од одредишта набавите његову шему и поставите његове акредитиве сервера, задржавајући запамћено прокси стање за следеће слање.

Пример посебно наводи поновну аутентификацију након изазова сервера или преусмеравања као разлог за поновну примену прокси акредитива. Постављање позива само у прву грану за 407 може оставити други пут поновног покушаја без очекиваног подешавања.

Проверите сваки резултат API-ја и ограничите поновљене неуспехе. Microsoft-ов сажети пример прати претходни статус, док би продукцијска политика поновних покушаја требало да препозна и поновљени наизменични след.

Ако корисник након неуспеха достави заменски налог, ажурирајте вредности које тај пут поновног слања користи. WinHttpSetCredentials везан је за захтев; то није процесна остава лозинки чији се садржај замењује за све будуће захтеве.

Повезани чланци