WordPress држи сопствени сајт изван проксија

WP_PROXY_HOST и WP_PROXY_PORT су постављени. Захтев према спољном API-ју користи прокси, али захтев назад према сопственом имену хоста WordPress-а не. То може бити намеравана политика заобилажења HTTP API-ја.

WP_HTTP_Proxy одлучује треба ли одређени URI проћи кроз прокси. Његова подразумевана логика заобилази localhost и име хоста изведено из конфигурисаног siteurl-а странице. То је одвојено од пуког одлучивања постоје ли прокси константе.

Прегледајте URL који је WordPress проценио

Држите заједно тражено име хоста, конфигурисани URL странице и WP_PROXY_BYPASS_HOSTS. Захтев према јавном имену хоста и онај према унутрашњем алијасу могу донети различите одлуке чак и ако оба стигну до исте апликације.

WP_PROXY_BYPASS_HOSTS додаје конфигурисани списак изузетака хостова. То није скуп одредишта које дозвољава удаљени прокси и не чини иначе блокиран спољни захтев дозвољеним.

Подразумевано изузимање сопствене странице може бити корисно: спречава слање локалног захтева апликације типа loopback према посреднику. Но инсталација у којој је јавно име хоста странице доступно само преко одређеног одобреног пута може захтевати другачију промишљену одлуку.

Промените одлуку на подржаној куки

Филтер pre_http_send_through_proxy може надјачати одлуку за појединачни URI. Држите свако надјачавање уским и ускладите га са хостом или условом који треба обрадити. Враћање једног фиксног одговора за сваки URI мења политику целог HTTP API-ја.

Прегледајте и одабрани пренос. Код који позива засебни SDK или сирову PHP мрежну функцију не користи аутоматски HTTP API WordPress-а и његов филтер.

Када дијагностикујете тај пут, забележите одлуку о заобилажењу без јавног излагања потпуних аргумената захтева. Они могу садржати колачиће, податке о налогу и прокси тајне. Запис проксија без одговарајућег захтева у складу је са заобилажењем, али сам по себи није довољан да га разликује од захтева који никада није упућен.