За класични Apache HttpClient 5 API укључите системска својства при стварању клијента:

import org.apache.hc.client5.http.impl.classic.CloseableHttpClient;
import org.apache.hc.client5.http.impl.classic.HttpClients;

try (CloseableHttpClient client = HttpClients.custom()
        .useSystemProperties()
        .build()) {
    // Execute the application's HTTP work with this client.
}

Наведите предвиђене аргументе за покретање, попут -Dhttp.proxyHost=203.0.113.10 -Dhttp.proxyPort=8080, користећи своју стварну крајњу тачку. Листа HTTP проксија нуди јавне кандидате када је та рута дозвољена. Укључите HTTPS и својства заобилажења за дотична одредишта. Сама поставка JVM својства не може доказати да овај клијент користи то својство.

Референца за градитеља наводи својства која разматрају његове подразумеване компоненте. Изричити планери рута или друге приложене компоненте могу променити то понашање.

Шаљите захтеве кроз ову конфигурисану инстанцу. Зависност која ствара други клијент треба сопствену подржану фабрику или прокси улаз; неискоришћен клијент поред њега не мења ништа.

Идентификујте библиотеку и увозе у неуспелој операцији. Commons HttpClient 3, Apache HttpClient 4, HttpClient 5 и Јавин java.net.http.HttpClient имају различита сучеља за конфигурацију. Стари рецепт за класу не може објаснити клијент који никада не користи ту генерацију.

Повезани чланци