У историјском случају системског HTTP проксија OkHttp је променио понашање у 3.5.0: престао је да покушава директну везу након што тај прокси не успе. Старији извештај о тихом враћању може описивати понашање пре те промене.

Та историја не решава политику рутирања сваке апликације. Да бисте протумачили извештај из своје апликације, следите ове три провере:

  1. Пронађите разрешену верзију OkHttp-а. Користите податке о зависностима апликације, укључујући верзију коју оквир заиста укључује, уместо старости копираног примера.
  2. Пронађите како овај клијент бира руту. Експлицитни прокси и прилагођени ProxySelector су различите конфигурације. Ако селектор након проксија понуди директног кандидата, нуди директну алтернативу.
  3. Пратите руковаоца неуспеха. Тражите код апликације који поново покушава са другим клијентом. Директан захтев тог заменског клијента излази изван одлуке првог клијента.

За захтев обавезног проксија релевантна политика клијента мора да стане уместо да понуди директну алтернативу. Проверите стварни клијент и пут поновног покушаја према том захтеву; сама промена у 3.5.0 није правило саобраћаја на нивоу целог строја.

Повезани чланци