git svn ne mora nužno koristiti Gitov HTTP proxy

git fetch uspeva, ali git svn fetch ne može da dođe do servera. Uprkos zajedničkom prefiksu naredbe, potonja operacija razgovara sa Subversion repozitorijumom kroz drugi klijentski stek.

Ne pretpostavljajte da izvorni Git unos http.proxy konfiguriše tu Subversion vezu. Pronađite konfiguraciju izvršavanja koju koriste Subversion biblioteke u okruženju u kojem radi git svn.

Subversion konfiguracija servers može sadržati:

[global]
http-proxy-host = proxy.example
http-proxy-port = 8080

Naziv hosta i port su odvojene vrednosti; lista HTTP proxyja nudi kandidate za dozvoljene javne Subversion rute. Polja proxy naloga odvojena su od akreditiva repozitorijuma. Postavke grupa Subversion servera podudaraju se sa imenima hostova, a ne sa proizvoljnim putanjama repozitorijuma. Tretirajte ih kao Subversion interfejs, a ne kao alternativni zapis Git proxy URL-a.

Na Windowsu putanja može biti iznenađenje

Izvorna Subversion izvršna datoteka i git svn instalacija mogu koristiti različita okruženja i različita tumačenja matične mape. Uređivanje konfiguracije koju koristi svn.exe nije dokaz da ju je git svn poziv pročitao.

Zabeležite koja je izvršna datoteka i koje bibliotečno okruženje uključeno, zatim odredite njihovu stvarnu lokaciju konfiguracije. Izbegavajte kopiranje putanje jednog korisnika u skriptu za celo računalo.

Držite račune odvojenim

Proxy može autentifikovati odlaznu vezu. Subversion repozitorijum zatim može zahtevati drugi nalog. HTTP 407 i greška autorizacije repozitorijuma opisuju različite faze.

Ako su URL ili ruta odbijeni politikom, upotrebite odobrenu krajnju tačku i način pristupa. Otvaranje web interfejsa repozitorijuma u pregledaču samo je delimična usporedba: ono može koristiti drugi nalog, spremište konfiguracije ili rutu. Cilj je uspešna Subversion operacija kroz predviđeni posrednik, a ne tek uspešan običan zahtev za web stranicu.