Пројектна датотека .env у Compose-у обезбеђује вредности за интерполацију. Да бисте једну од тих вредности проследили контејнеру, наведите је у конфигурацији услуге.

На пример, .env садржи крајњу тачку проксија:

HTTP_PROXY=http://203.0.113.10:8080

Услуга је користи и за HTTP и за HTTPS захтеве:

services:
  app:
    image: your-image
    environment:
      HTTP_PROXY: "${HTTP_PROXY}"
      HTTPS_PROXY: "${HTTP_PROXY}"

Замените адресу из документације и слику; изаберите компатибилну HTTP крајњу тачку из своје услуге или са листе HTTP проксија. Обичан HTTP прокси може да преноси HTTPS преко CONNECT ако подржава тражени тунел.

Експлицитан унос env_file је други начин да се променљиве изабране датотеке проследе услузи. Пројектна датотека за интерполацију не делује као имплицитни env_file контејнера.

Провера шта је стигло до апликације

docker compose config приказује разрешену конфигурацију услуге. docker compose config --environment уместо тога приказује вредности коришћене за интерполацију.

Упоредите окружење услуге са процесом апликације. Постојећи контејнер не добија нове вредности када измените .env; примените измену кроз предвиђени Compose животни циклус, рачунајући на прекид услуге.

Ако променљива недостаје, исправите конфигурацију услуге. Ако постоји, али захтеви остају директни, проверите подршку за прокси у HTTP клијенту. Убацивање кроз окружење даје конфигурацију; апликација мора да је користи.

Повезани чланци