Последњи ред је важан: изведите клијента датотечног система из конфигурисане услуге уместо да покренете још један подразумевани builder:

var proxy = new ProxyOptions(
    ProxyOptions.Type.HTTP,
    new InetSocketAddress("proxy.example.net", 8080));

var http = new NettyAsyncHttpClientBuilder()
    .proxy(proxy)
    .build();

var credential = new ClientSecretCredentialBuilder()
    .tenantId(tenantId)
    .clientId(clientId)
    .clientSecret(clientSecret)
    .httpClient(http)
    .build();

var service = new DataLakeServiceClientBuilder()
    .endpoint(accountUrl)
    .credential(credential)
    .httpClient(http)
    .buildClient();

var filesystem = service.getFileSystemClient(fileSystemName);

service.getFileSystemClient(fileSystemName) преноси HTTP ток родитеља, крајњу тачку налога и примењиву конфигурацију складиштења на дете.

Пример даје исти http builder-у акредитива јер је добијање токена још један пут захтева. Засебно изграђен клијент датотечног система такође мора да добије намењени пренос; ниједан ранији builder не ствара глобални подразумевани SDK.

Користите URL налога, назив датотечног система и вредности идентитета из апликације. ProxyOptions и Netty типови преноса долазе из Azure Core-а, builder акредитива из Azure Identity-а, а builder услуге из Azure Storage Data Lake-а; InetSocketAddress долази из java.net.

accountUrl остаје крајња тачка складиштења, а назив датотечног система бира дете. Ниједно од тога није адреса проксија. Уз јавно доступну крајњу тачку складиштења и дозволу за коришћење јавног посредника изаберите хост и порт ProxyOptions-а из списка HTTP проксија; задржите подешавања складиштења и идентитета.

Повезани чланци