Команда на чвору Kubernetes може користити shell прокси док Pod на том чвору нема прокси окружење. Окружење контејнера дефинишу његова слика и конфигурација Pod-а.

За апликацију која подржава ове променљиве, додајте env листу постојећем уносу контејнера:

env:
  - name: HTTP_PROXY
    value: http://proxy.example:8080
  - name: HTTPS_PROXY
    value: http://proxy.example:8080
  - name: NO_PROXY
    value: localhost,127.0.0.1,kubernetes.default.svc,.svc,.cluster.local

У Deployment-у то припада испод одговарајућег контејнера у spec.template.spec.containers. Ажурирајте радно оптерећење кроз његово уобичајено увођење да би га нови Pods примили. Наведите и називе малим словима када то захтева стварни клијент.

Листа заобилажења је почетна илустрација, а не попис сваке руте кластера. Користите стварни DNS суфикс кластера и интерна одредишта. Апликације које користе IP адресе сервиса могу захтевати стварне опсеге сервиса у синтакси коју њихов клијент подржава.

Init контејнери имају сопствене спецификације контејнера. Додајте предвиђену конфигурацију тамо када обављају спољашње преузимање. За јавна HTTP преузимања, крајња тачка са листе HTTP проксија кандидат је за ове вредности окружења контејнера.

Преузимање слика се дешава пре покретања апликације и обавља га runtime контејнера на чвору. Pod env не може конфигурисати ту ранију везу са регистром.

На крају, HTTP прокси променљиве утичу само на клијенте који их користе. Оне не преусмеравају произвољан саобраћај базе података, UDP или других сокета из Pod-а.

Повезани чланци