Tinyproxy филтри одредишта, клијентски ACL-ови и CONNECT портови

Користите Tinyproxy филтере одредишта за ограничавање имена хостова и разликујте их од правила која контролишу изворне клијенте или CONNECT портове.

Линија Allow у Tinyproxy-ју одговара на питање ко сме да користи прокси. То не значи да ти клијенти могу да достигну само хост написан тамо. Филтрирање одредишта је засебно подешавање.

За прокси намењено достизању једне именоване услуге, филтер може да делује као списак дозвољених:

Filter "/etc/tinyproxy/allowed-hosts"
FilterDefaultDeny Yes
FilterURLs No

Затим датотека садржи обрасце одредишта дозвољене изабраном синтаксом филтера. Држите уски образац тачног хоста и проверите конфигурисани FilterType пре него што изаберете сидра регуларних израза или синтаксу заменских знакова. Образац написан за један режим може у другом да значи нешто друго.

Постоје три различите контроле

  • Клијентска правила Allow/Deny ограничавају изворне клијенте.
  • Филтрирање одредишта ограничава тражени хост или URL.
  • ConnectPort ограничава CONNECT одредишне портове.

Tinyproxy приручник документује ово одвојено. Филтер одредишта не додаје аутентификацију проксија, а дозвола за порт не ограничава захтеве на једно име хоста.

За HTTPS кроз нормални тунел радите са хостом одредишта. Шифрована путања захтева није доступна као обичан текст видљив проксију, па не треба претпостављати да израз путање који ради за чисти HTTP прегледа путање HTTPS страница.

Узмите у обзир и зависности сајта. Једна страница може да дохвата слике или да се аутентификује кроз друге хостове. Додајте само стварно потребна одредишта; претварање правила тачног хоста у широки суфикс да бисте поправили једну слику која недостаје може да дозволи много више саобраћаја. Држите списак довољно разумљивим да свако дозвољено одредиште има разлог.

Повезани чланци