Можете написати PAC правило које ујутру враћа један прокси, а касније други. Али из тог правила не можете закључити да свака постојећа веза прегледача мења излаз у подне.

Функције попут timeRange() учествују у одлуци о усмеравању. Оне нису позадински планер који затвара тунеле, премешта сокете или тражи од пружаоца проксија да ротира своју јавну IP адресу.

Држите три догађаја одвојено:

  1. Прегледач процењује PAC и добија руту.
  2. Клијент успоставља или поново користи везу према својим мрежним правилима.
  3. Изабрана услуга бира јавну адресу за своју даљу везу.

Временски услов се директно односи на први догађај. Већ активан пренос или дуготрајна веза је друга ствар. Кеширање на страни клијента и поновно коришћење веза такође значе да 'скрипта садржи проверу сата' није довољан доказ прецизног распореда пребацивања.

Ако задатак захтева нови излаз по сесији, захтеву или временском оквиру, користите интерфејс дизајниран за тај захтев и проверите његово документовано понашање. PAC може бирати међу крајњим тачкама, али не дефинише шта те крајње тачке раде са својим излазним адресама.

Усмеравање засновано на времену и даље може бити корисно за намерну мрежну политику. Опишите га као избор руте при процени, а не као загарантовани механизам ротације IP-а.

Повезани чланци