Пре него што поставите прокси подешавање у јавни репозиторијум
Одвојите прокси крајњу тачку од прокси акредитива и објасните зашто објављивање прве не пружа контролу приступа.
Прокси име домаћина у конфигурационој датотеци није исто што и прокси лозинка. Објављивање било чега од тога заслужује намерну одлуку, али последице се разликују.
Крајња тачка говори читаоцима где услуга може бити доступна. URL као што је http://name:[email protected]:8080 даје им и употребљиве акредитиве. Никада се према њему не сме односити као према безопасном само зато што изгледа као адреса.
Скривена адреса није политика приступа
Приватном проксију су потребне контроле примерене његовим корисницима: аутентификација, дозвољене мреже клијената и ограничења одредишта. Држање адресе изван репозиторијума не замењује их. Услуга доступна јавно може бити откривена и без тога да је ико чита вашу конфигурацију.
Супротно томе, објављивање адресе услуге не доказује да је отворена. Крајња тачка може и даље захтевати акредитиве или бити доступна само из предвиђене мреже. Проверите стварну границу приступа уместо да претпостављате да тајност и аутентификација значе исто.
За примере за дељење користите документациона имена домаћина и изоставите тајне. Чувајте приватна подешавања у уобичајеном механизму за тајне или локалну конфигурацију пројекта. Пазите на генерисане датотеке и копиране дијагностичке дневнике, који могу садржати потпуни URL са акредитивима.
Ако су акредитиви били изложени, прво им уклоните корисност опозивом или ротацијом. Уређивање најновије датотеке не уклања копије, претходне комитове ни кеширани садржај. GitHub смернице о осетљивим подацима објашњавају зашто је чишћење историје засебан задатак.
Корисна провера испитује обе стране: какав приступ објављене информације дају и да ли прокси остаје ограничен чак и када је његова адреса позната.