Веб захтев који интерактивно ради на серверу B може добити 407 када се иста команда тамо изврши кроз PowerShell remoting. Пријава са A на B не делегира аутоматски тај идентитет за следећу размену аутентификације на B.

A → remoting session on B → HTTP proxy → website

Један подржани приступ је да се прокси налог експлицитно преда за одлазни захтев. Уз постојећи PSSession и исправно прибављен PSCredential објекат:

Invoke-Command -Session $session -ArgumentList $proxyCredential -ScriptBlock {
    param([pscredential]$outboundProxyCredential)

    $requestOptions = @{
        Uri = 'https://api.example/'
        Proxy = 'http://proxy.example:8080'
        ProxyCredential = $outboundProxyCredential
    }
    Invoke-WebRequest @requestOptions
}

Објекат акредитива намењен је предвиђеном налогу проксија. Сесија и даље користи уобичајену remoting аутентификацију, а свака пријава на веб локацију остаје део захтева према тој локацији.

Тиме се избегава ослањање на аутоматско делегирање прве пријаве. Захтева, пак, да удаљени домаћин обрађује предати материјал налога као део предвиђеног административног дизајна. Друге архитектуре, попут управљане RunAs крајње тачке или ограниченог приступа сервису, имају сопствене захтеве за конфигурацију.

Ако су подразумевани прокси акредитиви били погрешна претпоставка, забележите налог под којим се извршава удаљена команда и аутентификацију коју прокси тражи. Дуже временско ограничење веб захтева не може обезбедити акредитиве који недостају.

Прокси опције на New-PSSessionOption тичу се саме remoting везе. Конфигуришите Invoke-WebRequest унутар удаљеног script блока када је B-ова одлазна веб веза та која треба прокси.

Повезани чланци