URI може да садржи username:password пре свог хоста. То не значи да сваки .NET API који прихвата тај URI копира корисничке информације у објекат за аутентификацију.

Када креирате WebProxy директно, учините доделу акредитива експлицитном:

var proxy = new WebProxy("http://203.0.113.10:8080")
{
    Credentials = new NetworkCredential(proxyUser, proxyPassword)
};

Променљиве endpoint-а и налога су илустративне. Тако адреса одредишта, адреса проксија и налог проксија остају одвојени.

Ако улазни формат обезбеђује URL са акредитивима, свесно парсирајте његове корисничке информације. Сачувајте лозинку која садржи две тачке тако што ћете делити само на сепаратору акредитива и декодирајте кодиране компоненте у одговарајућој фази. Избегавајте штампање оригиналног URL-а док дијагностикујете тај парсер.

Proxy URL који ради као подешавање окружења може се понашати другачије када се проследи другом конструктору. Иницијализација проксија из окружења има сопствену логику парсирања; то није обећање да сваки конструктор троши иста поља.

На крају, поставите конфигурисани proxy објекат на руковаоца који извршава захтев. Исправни акредитиви на неискоришћеном WebProxy не могу утицати на везу.

Повезани чланци