Достављање proxy акредитива ван изворног кода Python-а
Одвојте избегавање акредитива у контроли изворног кода од скривања акредитива од процеса који их мора користити.
Читање proxy URL-а из конфигурације држи његову лозинку ван изворног фајла. То је корисно када се фајл дели или чува у верзијама. То не чини акредитив невидљивим процесу који га користи.
Променљива окружења, интерактивни упит и управљано складиште тајни пружају различите начине за достављање вредности. Изаберите онај који одговара начину на који се скрипта извршава. Заказана услуга не може да одговори на упит, док ручно покренут алат можда не захтева трајни фајл са лозинком.
Држите тајну ван рутинске дијагностике након учитавања. Штампање целог речника proxies може да уништи корист од уклањања лозинке из скрипте. Уместо тога евидентирајте безбедан идентификатор налога или endpoint-а.
Ако особа која покреће код контролише процес, шифровање уграђене лозинке док се такође уграђује све потребно за њено дешифровање не ствара поуздану границу према тој особи. Дозволе налога и животни циклус акредитива морају да одговарају тој реалности.
Поделите циљ на два питања: где се акредитив чува и ко сме да користи proxy налог. Промена конфигурације може да реши прво без аутоматске промене другог.