Мапа proxies у Docker-у везана је за daemon, а не за веб-сајт
Унос специфичан за домаћина у конфигурацији проксија Docker клијента бира подешавања за везу са Docker daemon-ом. То није PAC правило за сваку дестинацију.
JSON објекат изгледа обећавајуће: мапа proxies са уносом default и додатним кључевима адреса. Примамљиво је тамо ставити име домаћина registry-ја и очекивати да ће захтеви ка том registry-ју користити други прокси.
Ти кључеви идентификују Docker daemone са којима се клијент повезује. Не идентификују веб-сајтове које ће контејнер тражити.
Конфигурација Docker клијента може новим контејнерима да пружи прокси променљиве окружења, а новим билдовима прокси аргументе за билд. Унос специфичан за daemon мења тако пружену конфигурацију за одговарајући контекст daemon-а.
Она не конфигурише сопствену одлазну прокси везу daemon-а. Нити претвара HTTP клијент контејнера у PAC процењивач.
Ако је ваш задатак да интерни registry остане директан док daemon приступа другим сервисима кроз прокси, погледајте подржану прокси и bypass конфигурацију daemon-а. Ако апликацији требају различити upstream проксији за различите дестинације, та политика припада одговарајућем клијентском или прослеђивачком уређењу.
Пре уређивања мапе запишите коју адресу кључ представља и који процес шаље неуспешни захтев. Исто име домаћина може се појавити у вези са daemon-ом, у URL-у registry-ја и у URL-у проксија, али то су три различите улоге.