Proxychains DNS: зашто имена хостова добијају синтетичке IP адресе
Објасните синтетичко DNS мапирање адреса у proxychains-ng и разликујте интерни резервисани показивач од стварне дестинације или излазне адресе.
Програм под proxychains разрешава обично име хоста у непознат опсег адреса. Та адреса може бити књиговодствена вредност унутар омотача, а не DNS одговор са интернета.
У свом proxy-DNS режиму proxychains-ng може да запамти име хоста, врати апликацији синтетичку адресу и касније преведе ту вредност назад у име хоста када се пресретнута веза отвори кроз прокси.
Резервисани показивач није излазна IP
Пример конфигурације документује proxy_dns и remote_dns_subnet. Резервисани опсег мапирања може се конфигурисати. То није адреса за коју бисте требали да очекујете да ћете је пинговати или објавити као јавни извор проксија.
То зависи од тога да ли се релевантни позиви за претрагу имена и повезивање пресрећу унутар предвиђеног процеса. Програм који обавља сопствени DNS другим механизмом, чува резервисани показивач за каснију неповезану употребу или заобилази пут закачене утичнице може се понашати другачије.
То ограничење објашњава зашто синтетичка адреса у запису сама по себи није доказ да цела апликација исправно користи удаљени DNS. Исто тако, засебан DNS алат изван обавијеног процеса не тестира мапирану везу апликације.
Разликујте резервисани показивач апликације, стварну одредишну адресу изабрану на страни проксија и јавни излаз који веб-локација види. Они служе различитим пословима и не морају се подударати.
Током отклањања грешака држите име хоста у својим белешкама и идентификујте тачан обавијени процес и конфигурацију. Ручна замена сумњивог показивача може изгубити мапирање које је омотачу било потребно да поврати то име хоста, претварајући разумљиво посредовање у везу са погрешним одредиштем.