Стари одговори препоручују додатни SOCKS руковалац јер циљају старији .NET мрежни стек. Савремен подржан .NET HTTP стек може користити документоване SOCKS прокси URI шеме.

var handler = new HttpClientHandler
{
    Proxy = new WebProxy("socks5://203.0.113.10:1080"),
    UseProxy = true
};
using var client = new HttpClient(handler);

Крајња тачка је само илустративна. Листа SOCKS5 проксија нуди јавне кандидате за овај socks5 WebProxy URI; користите верзију коју подржава стварни руковалац. Проверите циљни оквир, време извршавања, платформу и стварни руковалац који апликација користи пре примене овог примера на старији .NET Framework процес.

Тренутна Microsoft документација о проксију наводи socks4, socks4a и socks5. Та имена описују понашање протокола. Сам број порта не бира верзију SOCKS-а, а curl-ов запис socks5h није универзална URI шема коју прихвата сваки клијент.

За аутентификовану SOCKS5 услугу конфигуришите акредитиве према интерфејсу који руковалац подржава. SOCKS4 и SOCKS4a не пружају исти механизам аутентификације лозинком.

URL одредишта остаје непромењен. HTTPS захтев и даље успоставља и проверава TLS одредишта кроз путању проксија; додавање SOCKS-а није разлог да се та провера искључи.

Повезани чланци