Посреднички прокси може захтевати акредитиве, ограничити изворне мреже и применити политику одредишта. Те контроле не доказују да је позивалац један одређени извршни програм.

User-Agent или прилагођено заглавље доставља клијент и може се копирати. Зато назив апликације у захтеву није прикладан као једина капија ка приватном проксију.

Користите контроле приступа које изражавају оно што заиста можете проверити: овлашћени налог, дозвољену мрежну локацију и предвиђена одредишта. Заштитите и опозовите клијентске акредитиве кроз уобичајени дизајн апликације за руковање тајнама. Затим проверите дозвољене и одбијене захтеве према предвиђеној граници приступа.

Чак и јача аутентификација клијента утврђује поседовање одобреног кључа или акредитива. Не треба је описивати као апсолутну гаранцију да ниједан други програм не може користити тај акредитив.

Ако је захтев спровођење интегритета управљаних уређаја или апликација, означите то као додатни системски захтев. Не обећавајте то правилом заглавља у Squid-у које само препознаје низ који је позивалац сам одабрао да пошаље.

Повезани чланци