Vaša proxy datoteka je skup, a ne Requests tabela usmeravanja

Izaberite jedan proxy iz datoteke, a zatim izgradite mapu ruta za zahtev ka veb-sajtu. Skup kandidata za krajnje tačke sam po sebi nije Requests rečnik usmeravanja.

1. Raščlanite stavku prema definisanom formatu. Neformalan red IP:port:user:password dvosmislen je kada adrese IPv6 ili akreditive sadrže dve tačke. Za IPv4 host, numerički port i korisničko ime bez dve tačke ograničeno deljenje može ostatak teksta ostaviti kao lozinku. Kad ta ograničenja ne odgovaraju, koristite zasebna strukturirana polja.
2. Izaberite krajnju tačku za ovu operaciju. Zadržite njen stvarni protokol i kodirajte komponente akreditiva pri izradi URL-a. Tu vrednost koja nosi tajnu držite izvan uobičajenih zapisa.
3. Preslikajte odredišne šeme na taj izabrani URL. Za jedan izabrani HTTP proxy mapa može izgledati ovako:

routes = {
    'http': selected_proxy_url,
    'https': selected_proxy_url,
}

Ključevi http i https biraju odredišne šeme. Ključ poput http://203.0.113.10 umesto toga bira zahteve ka tom tačnom odredišnom hostu; on ne označava proxy na toj adresi. Korišćenje svakog proxy IP-a kao ključa može neki nepovezani sajt ostaviti bez predviđene rute.

Raščlanite skup jednom, izaberite krajnju tačku i napravite preslikavanje za poziv klijenta. Ako te korake držite odvojenima, možete promeniti politiku izbora, a da se ne promeni značenje Requests ključeva usmeravanja.