URL обрасци .proxybypass агента Azure Pipelines

Самостално хостован агент Azure Pipelines може да чува правила заобилажења проксија у датотеци .proxybypass у свом коренском директоријуму. Сваки ред је ECMAScript регуларни израз који се пореди са URL-ом.

На пример, правило за један интерни хост канала може изгледати овако:

^https?://packages[.]internal[.]example(?::[0-9]+)?(?:/|$)

Израз се подудара са HTTP или HTTPS URL-овима тог хоста, са опционим нумеричким портом. Граница после имена хоста спречава и подударање са дужим именом као што је packages.internal.example.other-domain.

Ово је датотека инсталације агента, а не датотека произвољно смештена у копији изворног кода. Њена синтакса се такође разликује од вредности NO_PROXY одвојене зарезима. Копирање shell џокер знака као *.internal.example у поље регуларног израза не чува исто значење.

Затим утврдите ко преузима пакет

Уграђене операције агента са изворима и артефактима користе његову прокси конфигурацију. Задаци могу да добију изложене прокси информације кроз библиотеку задатака и да их примене на своје HTTP клијенте.

Задатак који позива спољни процес NuGet, dotnet или curl уводи још једног потрошача. Проверите како тај задатак доставља прокси и подешавања заобилажења алату. Исправно правило агента не доказује да га је прочитао сваки независни клијент пакета.

Задржите URL интерног канала у дијагностичком запису, укључујући шему и порт. Тестирајте правило на URL-у са којим се комуницира, затим прегледајте конфигурацију задатка или клијента одговорну за тај захтев.