Једна мрежна картица је довољна за експлицитни прокси

Приватни forward прокси не мора физички да стоји између лаптопа и рутера. Може бити други рачунар на истом LAN-у, са једним мрежним интерфејсом.

Лаптоп се повезује са адресом проксија и портом за слушање. Процес проксија отвара засебну везу ка сајту или ка његовом родитељу. Исти интерфејс може да носи оба разговора, а табела рутирања домаћина бира следећи скок.

client → proxy listener
proxy → existing router → destination

То је довољно за апликацију која је експлицитно изабрала прокси. На Linux-у овај уобичајени распоред не захтева укључивање прослеђивања IP-а само ради преношења захтева апликације.

Подразумевани гејтвеј одговара на друго питање

Подразумевани гејтвеј клијента обрађује пакете које клијент шаље ка другим мрежама. Промена тог подешавања не тера прегледач да издаје HTTP прокси захтеве или SOCKS преговоре. Исто тако, унос проксија у прегледачу не усмерава сваку другу апликацију кроз тај рачунар.

Домаћин може да обавља оба посла, али тада има две конфигурације за управљање: прокси услугу и функцију рутирања или заштитног зида. Више интерфејса може да олакша раздвајање мрежа. То је избор топологије, а не предуслов који намеће експлицитни HTTP прокси.

Ова разлика објашњава и чест неуспели експеримент: уређивање правила прослеђивања прокси сервера нема ефекта на директну клијентску везу која иде кроз други рутер. Пакети никада нису прошли кроз тај сервер.

Ако је услов обавезна употреба, одредите где се може контролисати алтернативни одлазни саобраћај. Експлицитни прокси са једним интерфејсом може бити ваљана услуга, док засебан гејтвеј спроводи мрежну политику. Поставите спровођење тамо где пакети заиста пролазе.