Асинхрони Translator у googletrans излаже један аргумент proxy и прослеђује га AsyncClient-у из HTTPX:

import asyncio
from googletrans import Translator

async def main():
    async with Translator(proxy='http://proxy.example:8080') as translator:
        translated = await translator.translate('Bonjour', dest='en')
        print(translated.text)

asyncio.run(main())

Асинхрони контекст затвара основни HTTP клијент. Позивање translate без чекања припада другом облику API-ја и не обавља ову асинхрону операцију.

Proxy URL може означавати обичан HTTP слушалац иако крајња тачка превођења користи HTTPS. За дозвољени тест са неосетљивим текстом листа HTTP proxy-ја нуди јавне кандидате крајњих тачака. Када је потребан proxy налог, користи се исправно кодирана корисничка информација тог URL-а или подржана конфигурација proxy-ја у HTTPX-у.

Старији примери прослеђивали су мапирања proxies са интерним објектима httpcore.SyncHTTPProxy. Она зависе од старијих интерфејса googletrans и httpcore. Не комбинујте их са овим јавним асинхроним конструктором.

googletrans имплементира веб интерфејс Google Translate-а; то је други пакет и други модел провере идентитета од званичног Google Cloud Translation SDK. Потврдите који клијент апликација заиста увози пре примене конфигурације proxy-ја.

Повезани чланци