Izvoz proxy varijabli u recepte GNU Make

make pokreće program za preuzimanje; taj program odlučuje kako će se koristiti proxy. Za GNU make izvezite varijable na nivou Makefilea kada svaki relevantni recept treba da ih primi:

export http_proxy := http://proxy.example:8080
export https_proxy := http://proxy.example:8080

fetch:
	curl --fail --output package.tar.gz https://downloads.example/package.tar.gz

Red recepta počinje tabulatorom. Direktive export pripadaju make sintaksi i prenose vrednosti u okruženje komandi.

shell export u jednom redu recepta obično nestaje pre sledećeg reda, jer GNU make poziva zaseban shell za svaki red. Za jednu komandu radije koristite shell dodelu direktno uz tu komandu:

fetch:
	http_proxy=http://proxy.example:8080 https_proxy=http://proxy.example:8080 curl --fail https://downloads.example/package.tar.gz

Koristite dokumentovana imena varijabli i proxy protokol programa za preuzimanje. Ako gradnja može da koristi javni HTTP endpoint, izaberite kandidata sa liste HTTP proxyja za te vrednosti okruženja. Izvršni program koji zanemaruje ove varijable treba sopstvenu proxy opciju. Akreditive je bolje dostaviti kroz okruženje gradnje nego upisati u Makefile.

Ovi izvozi utiču na podređene komande. Oni ne menjaju okruženje roditeljskog terminala nakon što make završi.