make покреће програм за преузимање; тај програм одлучује како ће се користити proxy. За GNU make извезите променљиве на нивоу Makefile када сваки релевантни рецепт треба да их прими:

export http_proxy := http://proxy.example:8080
export https_proxy := http://proxy.example:8080

fetch:
	curl --fail --output package.tar.gz https://downloads.example/package.tar.gz

Ред рецепта почиње табулатором. Директиве export припадају синтакси make и преносе вредности у окружење команди.

shell export у једном реду рецепта обично нестаје пре следећег реда, јер GNU make позива засебан shell за сваки ред. За једну команду радије користите shell доделу директно уз ту команду:

fetch:
	http_proxy=http://proxy.example:8080 https_proxy=http://proxy.example:8080 curl --fail https://downloads.example/package.tar.gz

Користите документована имена променљивих и proxy протокол програма за преузимање. Ако градња може да користи јавни HTTP крајњи пункт, изаберите кандидата са списка HTTP proxy сервера за те вредности окружења. Извршни програм који занемарује ове променљиве треба сопствену proxy опцију. Акредитиве је боље доставити кроз окружење градње него уписати у Makefile.

Ови извози утичу на подређене команде. Они не мењају окружење родитељског терминала након што make заврши.

Повезани чланци