Коришћење проксија са uv-ом

Поставите прокси променљиве окружења за uv и користите system-certs када је одобрени CA већ у складишту поверења оперативног система.

За једну uv команду у POSIX љусци поставите прокси променљиве при том позиву:

HTTP_PROXY=http://203.0.113.10:8080 \
HTTPS_PROXY=http://203.0.113.10:8080 \
uv add requests

Замените пример крајње тачке адресом сервиса или кандидатом са листе HTTP проксија. Доделе важе за команду и њене потомачке процесе, без мењања почетних датотека љуске; PowerShell користи другу синтаксу. HTTPS одредишта могу да користе http:// прокси слушаоца. ALL_PROXY даје опште прокси подешавање, а NO_PROXY наводи изузетке.

Ако рута ради, али одобрени CA организације недостаје међу Mozilla коренским сертификатима укљученим у uv, користите системско поверење када је тај CA већ тамо инсталиран:

HTTPS_PROXY=http://203.0.113.10:8080 \
uv --system-certs add requests

Опција је --system-certs. Припадајућа променљива UV_SYSTEM_CERTS=true додата је у uv 0.11.0; за старије издање проверите инсталирану помоћ. Засебно добијени PEM пакет користи документовани интерфејс поверења SSL_CERT_FILE или SSL_CERT_DIR. Ниједно од тих подешавања поверења не бира адресу проксија.

Прочитајте излаз команде пре него што то прогласите успешним тестом руте. uv може поново да користи кеширане пакете без преузимања. Стварна операција може да приступа датотекама, преусмеравањима, управљаним преузимањима Python-а или Git зависностима изван индекса. Задржите неуспелу фазу са грешком. Ако погрешна рута остаје, прегледајте наслеђене прокси вредности и изузетке; промена индекса пакета бира извор, а не прослеђујући прокси.

Повезани чланци