Koji IP dozvoliti na proxy serveru?
Dozvolite izvornu adresu koju proxy zaista vidi. Privatna LAN adresa laptopa obično nije njegov javni izvor pri udaljenoj vezi.
Koristite izvornu adresu koju proxy vidi na dolaznoj vezi. Wi-Fi adresa laptopa nije nužno ta adresa.
Na primer, laptop s privatnom adresom 192.168.1.20 može pristupiti udaljenom proxyju kroz NAT ruter. Proxy obično vidi prevedeni javni izvor, pa pravilo za privatnu adresu laptopa neće odgovarati. Na privatnom putu koji je zadržava, ista privatna adresa može opravdano biti pravi izbor za pravilo.
Potvrdite opažanje na ulaznoj granici proxyja: pregledajte dnevnik veza ili pristupa ako ga vodite, ili koristite dokumentovani postupak upravljane usluge za adresu klijenta. Stranica za proveru IP-a u pregledaču samo je kontekst jer može ići drugom rutom. Testirajte stvarnu aplikaciju i put; drugi proxy, VPN ili promena mreže mogu promeniti izvor.
Više uređaja može deliti jednu prevedenu adresu. IP pravilo označava mrežni izvor, ne pojedinačnog korisnika, pa odlučite i treba li autentifikacija. Ako se izvor menja, pripremite podržano ažuriranje ili politiku autentifikacije umesto otvaranja usluge svim adresama.
Pri primeni proverite položaj pravila i završno podrazumevano odbijanje u instaliranoj verziji proxyja, zatim testirajte dozvoljene i odbijene izvore. Na primer, Squidov redosled pristupa može učiniti kasnije ograničenje nebitnim. Dozvola izvora i odredišta/porta odvojene su odluke; ispravna adresa klijenta ne zahteva dopuštanje svih odredišta.