Који IP дозволити на прокси серверу?
Дозволите изворну адресу коју прокси заиста види. Приватна LAN адреса лаптопа обично није његов јавни извор при удаљеној вези.
Користите изворну адресу коју прокси види на долазној вези. Wi-Fi адреса лаптопа није нужно та адреса.
На пример, лаптоп са приватном адресом 192.168.1.20 може приступити удаљеном проксију кроз NAT рутер. Прокси обично види преведени јавни извор, па правило за приватну адресу лаптопа неће одговарати. На приватном путу који је задржава, иста приватна адреса може оправдано бити прави избор за правило.
Потврдите опажање на улазној граници проксија: прегледајте дневник веза или приступа ако га водите, или користите документовани поступак управљане услуге за адресу клијента. Страница за проверу IP-а у прегледачу само је контекст јер може ићи другом рутом. Тестирајте стварну апликацију и пут; други прокси, VPN или промена мреже могу променити извор.
Више уређаја може делити једну преведену адресу. IP правило означава мрежни извор, не појединачног корисника, па одлучите и треба ли аутентификација. Ако се извор мења, припремите подржано ажурирање или политику аутентификације уместо отварања услуге свим адресама.
При примени проверите положај правила и завршно подразумевано одбијање у инсталираној верзији проксија, затим тестирајте дозвољене и одбијене изворе. На пример, Squid-ов редослед приступа може учинити касније ограничење небитним. Дозвола извора и одредишта/порта одвојене су одлуке; исправна адреса клијента не захтева допуштање свих одредишта.