Koristite naziv mrežne usluge u macOS proxy komandama

en0 označava mrežni uređaj. Wi-Fi je obično naziv konfigurisane mrežne usluge. Proxy komanda koja traži naziv usluge očekuje identifikator potonje vrste.

Počnite sa nazivima koje računar zaista ima:

networksetup -listallnetworkservices

Koristite potpuni naziv usluge iz tog izlaza. To može biti Wi-Fi, opisni naziv USB adaptera ili naziv koji je neko dodelio lokalno. Onemogućena usluga može biti označena zvezdicom na listi; ta oznaka nije deo naziva koji treba kopirati.

Za ilustrativnu uslugu nazvanu Office Ethernet, postavljanje HTTP proxyja izgleda ovako:

networksetup -setwebproxy "Office Ethernet" proxy.example.internal 8080

Navodnici čuvaju razmak u nazivu usluge. Ime proxy hosta i port su odvojeni argumenti. Zamenite ih stvarnim vrednostima; za test koji dozvoljava javne HTTP krajnje tačke, lista HTTP proxyja nudi kandidate. Koristite privilegije koje zahteva administrativna politika računara.

Postavljanje te usluge ne konfiguriše drugu uslugu samo zato što obe mogu pristupiti internetu. Mac sa povezanim Ethernetom i Wi-Fi mrežom može imati više relevantnih konfiguracija. Proverite uslugu koja nosi vezu pogođene aplikacije pre primene iste promene drugde.

Držite odvojeno i postavke specifične za protokol. Postavka web proxyja, proxy za bezbedno web odredište, SOCKS proxy i automatski PAC URL različiti su unosi konfiguracije. Promena HTTP unosa ne dokazuje da sve ostale treba zajedno uključiti ili isključiti.

Appleov stariji priručnik za Remote Desktop komande već razlikuje mrežne usluge u ovim komandama. Na računaru kojim se upravlja koristite networksetup -help da potvrdite dostupne opcije, a zatim proverite željenu uslugu u mrežnim postavkama. Identifikator uređaja dobijen iz liste interfejsa nije zamena za izbor te usluge.