Користите назив мрежне услуге у macOS proxy командама

en0 означава мрежни уређај. Wi-Fi је обично назив конфигурисане мрежне услуге. Proxy команда која тражи назив услуге очекује идентификатор потоње врсте.

Почните са називима које рачунар заиста има:

networksetup -listallnetworkservices

Користите потпуни назив услуге из тог излаза. То може бити Wi-Fi, описни назив USB адаптера или назив који је неко доделио локално. Онемогућена услуга може бити означена звездицом на листи; та ознака није део назива који треба копирати.

За илустративну услугу названу Office Ethernet, постављање HTTP proxy-а изгледа овако:

networksetup -setwebproxy "Office Ethernet" proxy.example.internal 8080

Наводници чувају размак у називу услуге. Име proxy хоста и порт су одвојени аргументи. Замените их стварним вредностима; за тест који дозвољава јавне HTTP крајње тачке, листа HTTP proxy-ја нуди кандидате. Користите привилегије које захтева административна политика рачунара.

Постављање те услуге не конфигурише другу услугу само зато што обе могу да приступе интернету. Mac са повезаним Ethernet-ом и Wi-Fi мрежом може имати више релевантних конфигурација. Проверите услугу која носи везу погођене апликације пре примене исте промене другде.

Држите одвојено и поставке специфичне за протокол. Поставка web proxy-а, proxy за безбедно web одредиште, SOCKS proxy и аутоматски PAC URL различити су уноси конфигурације. Промена HTTP уноса не доказује да све остале треба заједно укључити или искључити.

Apple-ов старији приручник за Remote Desktop команде већ разликује мрежне услуге у овим командама. На рачунару којим се управља користите networksetup -help да потврдите доступне опције, а затим проверите жељену услугу у мрежним поставкама. Идентификатор уређаја добијен из листе интерфејса није замена за избор те услуге.